ЈОТОВАЊЕ 1. Уочавање гласовне промене у различитим језичким ситуацијама:
а) Напишите у свескама компаративе придева жут, црн, млад. Запажајте на којим местима је дошло до промена, који су гласови палатализовани? Ученици ће забележити: ЖУТ : ЖУЋИ, ЦРН : ЦРЊИ, МЛАД : МЛАЂИ. Констатоваће да је Т ⭢ Ћ ⭢ Н ⭢ Њ ⭢ Д ⭢ Ђ. До промене долази тако што се глас Ј из наставка за компаратив (жут+ј(и) ⭢ жући) заједно са ненепчаним сугласником који му претходи слива у нов предњонепчани сугласник.
Д + Ј ⭢ Ђ Л + Ј ⭢ Љ
Т + Ј ⭢ Ћ З + Ј ⭢ Ж
Н + Ј ⭢ Њ С + Ј ⭢ Ш
б) Наставник скреће пажњу на уснене сугласнике Б, П, В, М који са гласом Ј дају сугласничке групе БЉ, ПЉ, ВЉ, МЉ. Груб + ји ⭢ грубљи, глуп + ји ⭢ глупљи, љубав + ју ⭢ љубављу (инструментал једнине иманица женског рода), грм + је ⭢ грмље.
Б + Ј ⭢ БЉ В + Ј ⭢ ВЉ
П + Ј ⭢ ПЉ М + Ј ⭢ МЉ
в) Напишите прво лице једнине презента глагола: резати, брисати, стругати. РЕЗАТИ – РЕЖЕМ; БРИСАТИ – БРИШЕМ; СТРУГАТИ – СТРУЖЕМ.
г) Према глаголима свршеног вида сачините глаголе несвршеног вида: изградити, казнити, оставити. ИЗГРАДИТИ – ИЗГРАЂЕН; КАЗНИТИ – КАЖЊЕН; ОСТАВИТИ – ОСТАВЉЕН. Ученици ће запазити да је Д ⭢ Ђ; З ⭢ Ж; В ⭢ ВЉ.
д) Од именица прут, сноп, грозд и камен сачините збирне именице. Запажајте како суфикс -је утиче на сугласник из основе: прут – пруће; сноп – снопље; грозд – грожђе; камен – камење.
2. Дефинисање гласовне промене
Јотовање је гласовна промена у којој зубни сугласници З, С, Д, Т и надзубни Л, Н са сонантом Ј дају: Ж, Ш, Ђ, Ћ, Љ, Њ; уснени сугласници Б, П, М, В са сонантом Ј дају сугласничке групе БЉ, ПЉ, МЉ, ВЉ, а задњонепчани К, Г, Х са Ј дају Ч, Ж, Ш.
3. Изузеци од гласовне промене:
а) у неким речима страног порекла: ИНЈЕКЦИЈА, КОНЈУГАЦИЈА
б) у сложеницама: ОДЈУРИТИ, РАЗЈАСНИТИ, СЈЕДИНИТИ
в) у речима попут: БРЕЗЈЕ, КЛАСЈЕ, ПАСЈИ, КОЗЈИ.
- Попуните табелу по угледу на урађени пример:
заједничка именица | збирна именица | гласовна промена |
трн | трње | НЈ > Њ |
цвет | ||
грм | ||
шиба |
Приликом творбе збирних именица догодила се гласовна промена ____________________.