ТРАНСПОРТ СУПСТАНЦИ
У телу свих животиња се у сваком тренутку одвија транспорт одређених материја кроз систем који се, разумљиво, назива транспортни систем. Путем овог система се ћелијама допремају хранљиве материје, вода и кисеоник а од њих се преузимају вишак воде и штетни продукти који настају у оквиру метаболичких процеса ћелије.
Код простије грађених живтиња, односно, сунђера, транспорт супстанци се врши од ћелије до ћелије. Вода улази кроз ситне поре на телу сунђера и доводи у централну шупљину хранљиве материје и кисеоник. Хоаноците (ћелије са огрлицом и бичем) преузимају храну и гасове који се даље предају другим ћелијама на обраду а штетни продукти се излучују у воду која потом напуштају тело кроз велики отвор.
Код сложенијих представника царства животиња транспорт супстанци се остварује кроз транспортни систем који се јавља у два типа и то као отворен и као затворен.
У оквиру отвореног транспортног система крв циркулише крвним судовима који су отворених крајева па се крв излива по органима и шупљинама тела. Овај тип транспортног система се јавља код мекушаца, зглавкара и бодљокожаца. Код чланковитих црва и хордата постоји сложенији транспортни систем – затворен транспортни систем. У оквиру њега разликујемо срце и крвне судове који чине једну затворену мрежу па се крв не излива већ циркулуше само кроз овај систем судова.
Транспортни систем човека чине срце и крвни судови. Наше срце се састоји из четири дела: две преткоморе (лева и десна) и две коморе (лева и десна). Између преткомора и комора се налазе срчани залисци који усмеравају ток крви из преткомора ка коморама и спречавају враћање крви из комора у преткоморе.
Крвни судови постоје у три облика:
1. артерије – крвни судови јаких зидова који одводе оксигенисану крв (крв богату кисеоником) из срца до свих ћелија;
2. вене – крвни судови слабијих зидова који доводе до срца из свих делова тела дезоксигенисану крв (крв богату угљен-ди-оксидом али сиромашну кисеоником);
3. капилари – најситнији крвни судови; јављају се као артеријски и венски и повезују артеријску и венску мрежу.
Крвоток, односно, ток крви код организам можемо поделити на два дела – велики и мали крвоток.
Мали крвоток представља ток крви између срца и плућа. Дезоксигенисана крв која је стигла из свих делова тела из десне коморе плућном артеријом долази до плућа где се оксигенише а потом се плућном веном враћа у леву преткомору срца. Плућна артерија је једина артерија која носи дезоксигенисану крв док је плућна вена једина вена у нашем телу која носи оксигенисану крв.
Оксигенисана крв која је стигла из плућа из леве коморе улази у аорту и долази до свих ћелија. Ћелијама бива предан кисеоник а од њих се узима угљен-ди-оксид па сад ова дезоксигенисана крв венама стиже до десне преткоморе срца. овај пут крви назива се велики крвоток.
Кроз тело човека циркулишу две телесне течности – крв и лимфа.
Крв је везивно течно ткиво које поседујемо у количини од око 5 литара. Чине га крвна плазма и крвни елементи.
Крвна плазма је течност жућкасте боје сачињена 90% од воде у којој су растоворени протеини, угљени хидрати, масти, минерали, витамини, хормони…
У крвне елементе спадају еритроцити, леукоцити и тромбоцити.
Еритроцити су црвена крвна зрнца која преносе гасове. Они у себи садрже гвожђе за које се везује кисеоник и тако долази до свих ћелија. Из ћелија се преузима угљен-ди-оксид (који се такође везује за гвожђе) и ова дезоксигенисана крв се транспортује до срца одакле даље иде у плућа.
Бела крвна зрнца, односно, леукоцити, имају одбрамбену улогу док тромбоцити омогућавају згрушавање крви.
Лимфа је телесна течност жућкасте боје. Сачињена је од лимфне плазме и леукоцита. У нашем телу постоји око 16 литара лимфе и она циркулише кроз лимфни систем сачињен од лимфних судова, лимфних жлезда и лимфних органа. Улога лимфе је у одбрани и пречишћавању организма.
Транспорт код биљака одвија се кроз биљне органе и биљна ткива. Проводни систем чине два типа ткива: ксилем и флоем. Ксилем прводи воду и минералне соли од корена ка врху а флоем хранљиве материје од листова ка осталим деловима биљке.
Проводни снопићи сачињени су од проводног ткива и могу бити прости када их чини или само ксилем или само флоем и сложени када их чине и ксилем и флоем.
На процес транспорта материја кроз биљку утицај има:
– зона коренских длачица путем којих биљка упија воду и минералне соли,
– коренов притисак тј. упијајућа снага корена и
– процес транспирације
Вода се упија путем коренових длачица и транспортује кроз проводне снопиће стабла ка листовима. Део воде се искористи за фотосинтезу а вишак се ослободи кроз стоме. Сличне ћелије налазе се и на стаблу дрвенастих биљака и називамо их лентицеле. Осим кроз стоме и лентицеле вода може да испарава и путем кутикуле листова. Када листови фотосинтезом продукују хранљиве материје оне се путем флоема допремају до свих делова биљке.