Izaberite stranicu

СИБИЛАРИЗАЦИЈА                                                                                                             Уочавање гласовне промене

Како гласи датив и локатив једнине именица девојка и књига? Шта уочавате поредећи номинатив са дативом и локативом? Мењајте именице јунак и грех по падежима. У којим падежима множине примећујете промену гласова? У које сугласнике су се променили задњонепчани гласови? Испред ког вокала се промена догодила?

Ученици ће поредити следеће облике речи:

девојКа : девојЦи : (о) девојЦи

књиГа : књиЗи : (о) књиЗи

и уочиће да су задњонепчани сугласници К, Г, Х прешли у зубне сугласнике Ц, З, С. До истог закључка ће доћи и посматрајући номинатив, датив, вокатив, инструментал и локатив именица јунак и грех. Промена се догодила испред самогласника -И.

Мењајте по падежима именице слога и рука и закључите у којим падежима се врши сибиларизација. Ког рода су ове именице? Којим сугласницима се завршава њихова граматичка основа? Испред ког вокала се дешава гласовна промена?

Ученици ће деклинирати понуђене речи и закључиће да се сибиларизација врши у дативу и локативу једнине именица женског рода: слози, (о) слози; руци, (о) руци. Видеће да се граматичка основа ових речи слог(е), рук(е) завршава на задњонепчане сугласнике и да се испред наставка за облик -И врши сибиларизација.

Подсетите се како гласи инфинитивна основа глагола пећи, сећи, вући. Наредите другу из клупе да нешто вуче, испече или исече. Шта примећујете у добијеним облицима? Изведите закључак због чега је дошло до гласовне промене.

Као што су већ ученици научили о палатализацији, инфинитивна основа ових глагола завршава се на задњонепчани сугласник К. У заповедним реченицама ће уочити промену гласова јер наставци за овај глаголски облик почињу вокалом И: пеци, пецимо, пеците; сеци, сецимо, сеците; вуци, вуцимо, вуците

2. Дефинисање гласовне промене 

Сибиларизација је гласовна промена којом су се задњонепчани сугласници К, Г и Х, када су се нашли на крају основе речи испред самогласника И, замењивали зубним сугласницима Ц, З С. Сибиларизација се вршила приликом промене облика речи. Ова гласовна промена се догодила у далекој прошлости српскога језика.

3. Изузеци 

Наставник објашњава да постоје и изузеци када се сибиларизација не врши:

1. Сибиларизација се не врши у деклинацији личних имена: ДесанКа–ДесанКи, ЗаГа–ЗаГи, ЛуКа–ЛуКи, БранКа–БранКи

2. Не врши се ни код именица које означавају становнице: БеограђанКа–БеограђанКи, НовосађанКа–НовосађанКи.

3. Не врши се у речима уколико би се њихов облик поистоветио са обликом и значењем неке друге речи или би био нејасан: баКа–баКи (а не баЦи), сеКа–сеКи (а не сеЦи), грађанКа–грађанКи (а не грађанЦи).

4. Не врши се код двосложних речи чија се граматичка основа завршава сугласничким групама ЦК, ЗГ, ЧК, ЋК: коцКа–коцКи, мазГа–мазГи, мачКа–мачКи, воћКа–воћКи и двосложних именица чија се основа завршава групом ТК: лутКа–лутКи, тетКа–тетКи.

5. Не врши се ни код именица страног порекла: лиГа–лиГи, шминКа–шминКи.

6. Постоје и речи које је правилно користити и са изршеном и са неизвршеном променом: приповетКи/приповеЦи (али не и приповетци!), битКи/биЦи (али не и битци), епоХи/епоСи, масКи/масЦи, слуГи/слуЗи, фресКи/фресЦи.