Песма о керуши – Сергеј Јесењин
Књижевни род: лирика
Књижевна врста: елегија
Тема: мајчинска љубав и бол, туга керуше за својим кучићима
Осећања: љубав, туга, очај и немоћ
Мотиви: мотиву јутра и рађања супротстављен је мотив вечери и умирања, (пејзаж као оквир за приказ трагичног краја живота кучића).
епско у песми: ток догађаја
лирско у песми: снажна осећања
Версификација (анализа стиха):
-везани стих,
-седам катрена
рима: укрштена
Стилска изражајна средства:
-опкорачење,
-ономатопеја,
-епитет,
-поређење,
-контрасти:
мајчинство (љубав) – убиство (окрутност),
јутро (љубав, добро) –вече (мржња, зло)
Ликови
Керуша: представља склад и лепоту у природи, мајчинску љубав; тугу, очај и немоћ кад губи своју децу
Човек (газда): приказан као непријатељ који руши, уништава, не обазире се на туђе осећаје
– супротстављеност човека и животиње има алегоријски смисао – природа представљена у лику животиње, њеној љубави и брижности место је складног и срећног живота, а све то уништава човек представљен у лику окрутног и бездушног газде
Универзална порука: природу као место изворне лепоте и осећајности човек уништава својом немилосрдношћу и рушилачким нагоном.