Izaberite stranicu

  Песма о керуши – Сергеј Јесењин                                                                                        

Књижевни род: лирика

Књижевна врста: елегија

Тема: мајчинска љубав и бол, туга керуше за својим кучићима

Осећања: љубав, туга, очај и немоћ

Мотиви: мотиву јутра и рађања супротстављен је мотив вечери и умирања, (пејзаж као оквир за приказ трагичног краја живота кучића).

епско у песми: ток догађаја
лирско у песми: снажна осећања

Версификација (анализа стиха):
-везани стих, 
-седам катрена
рима: укрштена

Стилска изражајна средства:
-опкорачење,
-ономатопеја,
-епитет,
-поређење,
-контрасти: 
мајчинство (љубав) – убиство (окрутност), 
јутро (љубав, добро) –вече (мржња, зло)

Ликови

Керуша: представља склад и лепоту у природи, мајчинску љубав; тугу, очај и немоћ кад губи своју децу

Човек (газда): приказан као непријатељ који руши, уништава, не обазире се на туђе осећаје

– супротстављеност човека и животиње има алегоријски смисао – природа представљена у лику животиње, њеној љубави и брижности место је складног и срећног живота, а све то уништава човек представљен у лику окрутног и бездушног газде


Универзална порука: природу као место изворне лепоте и осећајности човек уништава својом немилосрдношћу и рушилачким нагоном.