Izaberite stranicu

                                                     ПАЛАТАЛИЗАЦИЈА                                                                            

  1. Уочавање гласовне промене у различитим језичким ситуацијама:

а) Како гласи вокатив једнине именица јунак, друг и дух? Упоредите номинатив и вокатив ових именица и запазите до какве је промене гласова дошло. У које гласове су се променили сугласници К, Г и Х? Испред ког самогласника се та промена догодила?

Ученици ће упоређивати следеће облике речи:

јунаК : јунаЧе

друГ : друЖе

дуХ : дуШе

Уочиће да су сугласници К, Г и Х прешли у Ч, Ж и Ш испред вокала Е.

б) Како гласи инфинитивна основа глагола вући, сећи, стрићи?                                 Инфинитивна (аористна) основа ових глагола је: вук-, сек-, стриг-. Основе се завршавају на задњонепчане сугласнике, а када се они нађу испред вокала -Е из наставка за презент врши се палатализација: вучем, вучеш, вуче…; сечем, сечеш, сече…; стрижем, стрижеш, стриже У трећем лицу множине, које гласи вуку, секу, стригу, нема наставка -Е, већ -У па се не врши палатализација.

в) Направите неколико изведеница од речи ђак, друг, прах уз помоћ суфикса који почињу са Е или И. Шта примећујете у добијеним изведеницама?

  • ђак > ђаче
  • друг > друже
  • прах > прашак

Ученици ће приметити да се палатализација често врши у творби речи извођењем када се задњонепчани сугласници нађу испред суфикса који почињу самогласницима Е и И. Такав је случај у изведеницама: ђаче, ђачић; дружити се, дружина; прашити, прашина.

г) Шта примећујете у речима зрачак, прашак, снежан? Упоредите изведеницу са именицом од које је добијена. Испред ког вокала су се задњонепчани сугласници променили у предњонепчане? Коју гласовну промену уочавате у деклинацији речи зрачак, прашак и снежан?

Ученици ће уочити да се палатализација у овим речима извршила испред суфикса који почиње вокалом А. Када изведенице буду мењали по падежима приметиће да је у питању непостојано А.

д) Изведите присвојне придеве од именица са сугласником Ц на крају основе: Зорица, Милица, Аница, учитељица, госпођица. Коју промену гласова уочавате? Како гласи вокатив именица кнез и стриц?

Ученици ће уочити сугласник Ч уместо Ц у речима Зоричин, Миличин, Аничин, учитељичин, госпођичин, као и у вокативу стриче. Такође, појављује се сугласник Ж уместо З у вокативу кнеже. И овде се догодила палатализација.

 2. Дефинисање гласовне промене:

Палатализација је гласовна промена којом су се задњонепчани сугласници К, Г, Х, када су се налазили на крају основе речи испред самогласника Е, И и непостојаног А, замењивали предњонепчаним сугласницима Ч, Ж и Ш. Палатализација се вршила и приликом промене облика речи и приликом грађења изведених речи. 

  1. Изузеци од вршења палатализације:

Палатализација се не врши у присвојним придевима изведеним од личних имена и већине именица које се завршавају на -КА, -ГА, -ХА. Говори се и пише: Десанкин, Олгин, Лукин, Милкин; слугин, агин, снахин, дугин

Такође, испред суфикса -ИЦА и -ИЋ којима се граде умањенице (деминутиви) и речи од миља (хипокористике) могу се користити двојаки облици, са променом и без ње: рукица/ручица, ногица/ножица, ракић/рачић, рогић/рожић.

ЗАДАТАК                                                                                                                                                    1. У следећим пословицама подвуците речи у којима је извршена палатализација.                                                                                                                Изаберите једну пословицу и прокоментаришите њену мудру поруку.

1. Брдо с брдом не може се састати, а живи се људи састану.

2. Сиромашан и луд више се хвале него богат и паметан.

3. Прво скочи па реци хоп.

4. Два без душе, трећи без главе.