ПАЛАТАЛИЗАЦИЈА
- Уочавање гласовне промене у различитим језичким ситуацијама:
а) Како гласи вокатив једнине именица јунак, друг и дух? Упоредите номинатив и вокатив ових именица и запазите до какве је промене гласова дошло. У које гласове су се променили сугласници К, Г и Х? Испред ког самогласника се та промена догодила?
Ученици ће упоређивати следеће облике речи:
јунаК : јунаЧе
друГ : друЖе
дуХ : дуШе
Уочиће да су сугласници К, Г и Х прешли у Ч, Ж и Ш испред вокала Е.
б) Како гласи инфинитивна основа глагола вући, сећи, стрићи? Инфинитивна (аористна) основа ових глагола је: вук-, сек-, стриг-. Основе се завршавају на задњонепчане сугласнике, а када се они нађу испред вокала -Е из наставка за презент врши се палатализација: вучем, вучеш, вуче…; сечем, сечеш, сече…; стрижем, стрижеш, стриже… У трећем лицу множине, које гласи вуку, секу, стригу, нема наставка -Е, већ -У па се не врши палатализација.
в) Направите неколико изведеница од речи ђак, друг, прах уз помоћ суфикса који почињу са Е или И. Шта примећујете у добијеним изведеницама?
- ђак > ђаче
- друг > друже
- прах > прашак
Ученици ће приметити да се палатализација често врши у творби речи извођењем када се задњонепчани сугласници нађу испред суфикса који почињу самогласницима Е и И. Такав је случај у изведеницама: ђаче, ђачић; дружити се, дружина; прашити, прашина.
г) Шта примећујете у речима зрачак, прашак, снежан? Упоредите изведеницу са именицом од које је добијена. Испред ког вокала су се задњонепчани сугласници променили у предњонепчане? Коју гласовну промену уочавате у деклинацији речи зрачак, прашак и снежан?
Ученици ће уочити да се палатализација у овим речима извршила испред суфикса који почиње вокалом А. Када изведенице буду мењали по падежима приметиће да је у питању непостојано А.
д) Изведите присвојне придеве од именица са сугласником Ц на крају основе: Зорица, Милица, Аница, учитељица, госпођица. Коју промену гласова уочавате? Како гласи вокатив именица кнез и стриц?
Ученици ће уочити сугласник Ч уместо Ц у речима Зоричин, Миличин, Аничин, учитељичин, госпођичин, као и у вокативу стриче. Такође, појављује се сугласник Ж уместо З у вокативу кнеже. И овде се догодила палатализација.
2. Дефинисање гласовне промене:
Палатализација је гласовна промена којом су се задњонепчани сугласници К, Г, Х, када су се налазили на крају основе речи испред самогласника Е, И и непостојаног А, замењивали предњонепчаним сугласницима Ч, Ж и Ш. Палатализација се вршила и приликом промене облика речи и приликом грађења изведених речи.
- Изузеци од вршења палатализације:
Палатализација се не врши у присвојним придевима изведеним од личних имена и већине именица које се завршавају на -КА, -ГА, -ХА. Говори се и пише: Десанкин, Олгин, Лукин, Милкин; слугин, агин, снахин, дугин.
Такође, испред суфикса -ИЦА и -ИЋ којима се граде умањенице (деминутиви) и речи од миља (хипокористике) могу се користити двојаки облици, са променом и без ње: рукица/ручица, ногица/ножица, ракић/рачић, рогић/рожић.
ЗАДАТАК 1. У следећим пословицама подвуците речи у којима је извршена палатализација. Изаберите једну пословицу и прокоментаришите њену мудру поруку.
1. Брдо с брдом не може се састати, а живи се људи састану.
2. Сиромашан и луд више се хвале него богат и паметан.
3. Прво скочи па реци хоп.
4. Два без душе, трећи без главе.