Српски језик и књижевност Наставни материјал за недељу од 19. 10. до 6 . 11.

новембар 7, 2020

Горски вијенац

Петар Петровић Његош

Уводни део часа 

Наставник саопштава наставну јединицу и пише је на табли. Поставља питање ученицима да кажу шта знају о П. П. Његошу. Упознаје ученике са основним подацима из живота и стваралаштва Петра Петровића Његоша. Чита одломак из Горског вијенца, па пушта одломак из Звучне читанке 8. Каже да је ово део спева (објаснити појам и указати на дефиницију у Читанци 8, Уметност речи), који има епске, лирске и драмске елементе (у току анализе препознаваће особине поменутих родова).

Главни део часа 

Наставник објашњава непознате речи из прочитаног одломка. Ученици говоре о свом доживљају прочитаног одломка, а онда их наставник води кроз дело низом питања. 

Који је историјски догађај у основи овог дела? Ко је био владика Данило? А Селим-везир? Зашто Селим-везир шаље писмо? Шта из писма сазнајете о Селим-везиру? Како владика Данило одговара Селим-везиру? Шта вам то говори о њему? Препознајте особине владике Данила и Селим-везира, па их упоредите. Имају ли сличности? Покушај на основу онога што казују у писму да закључиш шта осећају и каквог су расположења владика Данило и Селим-везир. Пронађи најзначајније мисли које казују јунаци и покушај да их протумачиш. Којим стилским фигурама су исказане те мисли? На шта те подсећа језик овог одломка?

Одломак који сте читали припада делу Горски вијенац Петра Петровића Његоша. Објављено је 1847. године, која се сматра годином победе Вукових начела. Дело је писано народним језиком и њиме је показано да народним језиком могу бити написана књижевна дела, као и филозофске мисли, које се препознају у делу. Основу овог дела чини историјски догађај („историческо собитије“) с почетка 18. века, а то је истрага (истребљење) потурица (Црногорци који су примили исламску веру) у Црној Гори. Пошто је Његош водио Црну Гору, и као владар имао велики број непријатеља, пронашао је везу између владике Данила и себе. Владика Данило, млад и неискусан, а правичан и достојанствен, подсетио је Његоша на њега самог кад је ступио на чело Црне Горе.

Једно од најснажнијих епизода у спеву је Везирово писмо и отпоздрав на њега. Исказана је у облику алегорије.

Алегорија је стилска фигура којом се мисли и појмови исказују речима које имају пренесено (скривено) значење. За алегорију се каже да је проширена метафора. Настаје када се метафора развије на већи број стихова или строфа у песничкој слици или у целовитом књижевном тексту (нпр. у баснама се говори о манама животиња, а мисли се на људске мане). Смисао алегорије открива се тек пошто се протумачи значење сваке метафоре понаособ“ (Наташа Станковић-Шошо, Мали речник књижевних термина за основну школу, Нови Логос, Београд, 2010, стр. 10-11).

Уочи војног похода на Црну Гору, Селим-везир, освајачки настројен, шаље писмо владици Данилу и црногорским поглаварима. После дужег увода, где говори ко је, одакле је, ко га шаље и зашто, тражи од владике и поглавара да му дођу на поклоњење, како би живели у миру. (Прочитати део и објаснити сваку слику и сваку мисао понаособ.) У следећим стиховима говори колико је јака Турска (нпр. јаки зуби, добра сабља) наспрам Црне Горе (тврд орах, који може бити сломљен, глава од купуса). Исказује силу и бес, омаловажавање црногорског народа и једини спас за Црногорце види у покорности и мирном прихватању свих намета који му следе од Турака. Писмо Селим-везира је претеће, иронично и цинично, увредљиво и понижавајуће за Црногорце. Врхунац омаловажавања, надмоћи и понижења Селим-везира исказано је на крају писма, где народ назива стоком:

„Пучина је стока једна грдна – 

Добре душе кад јој ребра пучу.

Тешко земљи куда прође војска.“ 

На ово писмо Селим-везира одговара владика Данило. Он не прави велики увод, већ директно одговара везиру. Истиче вредност свега онога што Селим-везир омаловажава и понижава. Подсећа везира да је црногорски народ, иако мали, срчан и јуначки и опомиње да се Турци не размећу силом јер њихова држава није више што је била некад. Огрезли су у крви и тиранству, па им је све пошло наопако. Владика Данило је човекољубац и згрожен је варварством и нечовечношћу. Владика показује велико достојанство, мудрост и одлучност. Тиме показује да се црногорски народ неће предати без борбе.

Напомена: Тумачити сваку метафору посебно како би ученици што боље разумели стихове. Тумачећи метафорику, показати богатство језика и гномске особине стихова.

Завршни део час

Ученици са наставником изводе закључак о прочитаном делу. Кроз писмо владике Данила не исказује се индивидуална памет, мудрост и достојанство, већ се њиме показује понос читавог народа и достојанство човека уопште. У речима владике Данила нема страха, али има одлучности да се бране слобода, вера, порекло, а самим тим и достојанство. Овај одломак говори да би сваки живот био бесмислен ако бисмо се препуштали злу и понижењу без икакве борбе. 

ДОМАЋИ ЗАДАТАК: Научити двадесетак стихова из одломка по слободном избору и урадити задатке у Радној свесци на стр. 76-77.

„Мемоари“ Прота Матеја Ненадовић (17771854)

Уводни део часа 

Наставник саопштава наставну јединицу и пише је на табли. Упознаје ученике са основним подацима из живота и стваралаштва Проте Матеје Ненадовића. Одломак припада Мемоарима Проте Матеје Ненадовића, а говори о Првом српском устанку. Објавио их је Љубомир Ненадовић, Протин син, после његове смрти. Ученици покушавају да објасне шта су мемоари. Уз помоћ наставника дефинишу појам.

Мемоари су приповедно дело у којем аутор бележи своје успомене на неке значајне друштвене, културне и историјске догађаје у којима је сам учествовао или је био њихов очевидац, као и о људима које је познавао. Аутор у мемоарима даје своје оцене, објашњава догађаје и поступке својих савременика. Аутор често своје хроничарско излагање поткрепљује документима, архивским материјалом (писма, записи, извештаји) како би што истинитије представио историјски и друштвени тренутак о којем пише и дао поуздану истину о времену и људима који су предмет његових сећања.

Напомена:  Наведена дефиниција мемоара је доступна ученицима и разумљива овом узрасту, па је из тих разлога наведена.

Главни део часа 

Пошто су ученици имали задатак да прочитају одломак, саопштавају своје утиске. Кроз низ питања тумачи се књижевно дело. Пре тога, наставник објашњава непознате речи. Како почиње одломак? О чему говори наратор? Ко је наратор? Како га доживљавате? О ком догађају говори Прота Матеја Ненадовић? Шта је био повод за избијање Првог српског устанка? Шта је тема одломка? Ко су личности о којима говори наратор? Ко је био Алекса Ненадовић? Какав сте утисак стекли о њему? Кога бисте окарактерисали као негативног јунака? Какав је лик Фочић Мемед-аге? Ово је слика Србије 1804. године. Шта вам она говори? Какав је приповедач Прота Матеја Ненадовић? Какав је језик којим пише?

Прота Матеја Ненадовић је био устанички војвода у Првом српском устанку. На подстицај Вука Караџића написао је Мемоаре у којима је описао збивања током Првог српског устанка. Послушао је Вуков савет да пише као да говори причу. Прича као непосредни учесник, што је и био. Добро се сећа појединости, тако да му је приповедање занимљиво, живо, пластично, па држи пажњу читаоцима. Његово казивање је динамично и емотивно, тако да подсећа на народну књижевност. Током читања Мемоара осећа се смиреност, срећа, ведрина приповедача. Примећује се да с уживањем говори о прошлим догађајима и личностима о којима говори.

Његов стил казивања је једноставан, али су присутне метафоре. На почетку Мемоара Прота пореди себе са старим храстом који полако губи гране и приближава се смрти, али без страха. Због тога навиру сећања и размишљања о животу као игри добра и зла, рата и мира, успона и падова. Кроз метафору говори и о колу среће, а метафора се односи на Први српски устанак и Протино учешће у њему.

Завршни део часа 

Изводе се закључци о друштвеним збивањима у Србији на почетку 19. века и о значају Првог српског устанка, као и о значају Мемоара Проте Матеје Ненадовића, који доприносе употпуњавању те слике.

ДОМАЋИ ЗАДАТАК: Прочитати народну епску песму Бој на Мишару. 

Писма из Италије

Љубомир Ненадовић

Ток часа

Уводни део часа 

Наставник обавештава ученике о наставној јединици и пише је на табли. Говори кратку биографију Љубомира Ненадовића. Наставник чита одломак на часу и објашњава непознате речи.

Главни део часа 

Кроз низ питања која наставник поставља или прати питања после текста у читанци, тумачи се књижевно дело. Како почиње одломак? На који начин путописац описује напуљску зору? Шта природа буди у њему? Коју стилску фигуру писац користи када говори о алпском пределу? Чему она доприноси? Кога путописац среће на том путу? Како га доживљава? Како ви доживљавате Његоша? Протумачи његов лик. Шта је све исказано Његошевим речима: „Црногорци не љубе ланце“?

Одломак припада путопису Писма из Италије, које је забележио Љубомир Ненадовић на путовањима и у облику писама слао пријатељу Димитрију Матићу. Почиње описом напуљске зоре, којом је писац фасциниран (прочитати опис). Природа у њему буди најлепша осећања. Насупрот овом опису даје опис Алпа, користећи компарацију (поређење), али и контраст. Ове стилске фигуре истичу лепоту Напуља, али су и у функцији откривања пишчевих емоција. Писма из Италије су занимљива и препознатљива по причама о Његошу, кога је Љубомир Ненадовић упознао 1851. године у Италији. Када почне да прича о Његошу, Ненадовић, некако, природу и лепоте Напуља ставља у други план. Говори о дружењу с Његошем, анегдотама о њему, његовим мислима, размишљањима, понашању. Анегдотом из цркве Светог Петра Његош је приказан као мудар, домишљат, достојанствен. Он говори као владар и на тај начин показује да му је народ на првом месту, а да је тај народ одувек био спреман да се бори за слободу и никада није и неће пристати да робује.

Завршни део часа 

Уз помоћ наставника ученици изводе закључке. Упоређују одломак из Горског вијенца са одломком из путописа Писма из Италије – Његош као писац, владар и књижевни лик.

ИЗГЛЕД ТАБЛЕ

„Писма из Италије“ Љубомир Ненадовић (1826–1895)

ПУТОПИС – ПУТОВАЊЕ 1851. ГОДИНЕ

ПИСМА ПРИЈАТЕЉУ ДИМИТРИЈУ МАТИЋУ

ОПИС НАПУЉА – ДЕСКРИПЦИЈА

ЛИК ЊЕГОША – ЦЕНТАР

„ЦРНОГОРЦИ НЕ ЉУБЕ ЛАНЦЕ“ – ЛАНЦИ – СИМБОЛ РОПСТВА

Правопис  (задаци за вежбање)

1. Наредна вишечлана властита имена напиши писаним словима. 

ЛЕТОПИС МАТИЦЕ СРПСКЕ, ЈУЖНА МОРАВА, ХЕНРИХ ОСМИ, КНЕЗ ЛАЗАР, СВЕТИ ЈОВАН ПРЕТЕЧА, ЈОВАН БЕЗ ЗЕМЉЕ, 

________________________________________________________________________________________________________________________________________________ 

________________________________________________________________________ 

2. Подвуци правилно написане стране речи. 

КОНСЕКВЕНТАН- КОНЗЕКВЕНТАН, КОСМОС-КОЗМОС, ПЕРСИЈА- ПЕРЗИЈА, АРИСТОКРАТИЈА-АРИСТОКРАЦИЈА, АВЕРСИЈА-АВЕРЗИЈА 

3.Подвуци правилно написане сложенице и полусложенице. 

МРКОЖУТ (лист)- МРКО-ЖУТ (лист), ЦРНО-БЕЛИ (дрес)- ЦРНОБЕЛИ (дрес), ЦРНОБЕЛИ (филм)- ЦРНО-БЕЛИ (филм), ГОРЕИМЕНОВАНИ- ГОРЕ-ИМЕНОВАНИ, ВИСОКОПЛАСИРАНИ-ВИСОКО-ПЛАСИРАНИ 

4. Наредне речи подели на слогове. 

ИЗЛОМИТИ, ПРЕДВИДЕТИ, УКОТВЉЕН, БРАТСКИ, СУДСКИ, ЧЕТКА, ТАКСА, ВУЧЈАК, ОКЦЕ, РИКША, ГОЛФСКИ, НАФТА, ЈАХТА, МАЧЈИ 

5. Напиши скраћенице наредним речима. 

а)ГОДИНА __________ б) ОВОГ МЕСЕЦА _______ в) ЛИЦЕ ________________ 

г) ГЛАГОЛ __________ д) СТРАНА ______________ ђ) И СЛИЧНО __________ 

е) ДОКТОР __________ ж) МАГИСТАР ___________ з) ГОСПОЂА ___________ 

6. Наредне речи напиши у одричном облику. 

а) ХОЋУ _______________________ б) ЛЕП _______________________________ 

в) РАДИМ ______________________ г) ЧОВЕК _____________________________ 

д) ЈЕСАМ _______________________ ђ) РАДАН _____________________________ 

7. Напиши запету тамо где је неопходно и образложи њену употребу. 

а) Док седимо и разговарамо она се стално шећка. 

________________________________________________________________________ 

б) На пространој ливади шаторе су разапели стари кампери разне придошлице и још увек је било места. 

________________________________________________________________________ 

в) Спремио се да одговара али није имао храбрости да дигне руку. 

________________________________________________________________________ 

г) Недавно сам срео Драгана мог старог друга и присетили смо се школских дана. 

________________________________________________________________________ 

8. Наредни текст напиши правописно правилно. 

тако је и сада радио неопажено се ушуњао у собу и сео за сто отворио књигу и занео се у науку шта радиш ти море викну отац шта питате слатки отац запита марјан питам те шта радиш учим шта учиш учим рачуницу а баш добро вели радисав а кад учиш рачуницу а ти ми израчунај нешто колико има одавде од наше куће до твоје школе 

________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________ 

9. Наредне реченице напиши правописно и стилски правилно. 

а) Његов отац нема него два јутра земље. 

________________________________________________________________________ 

б) Од никога то нисмо могли сазнати. 

________________________________________________________________________ 

в) Назови ме телефоном. ________________________________________________________________________ 

г) Пет ученика су полагали испит. 

________________________________________________________________________ 

д) Слушали смо о које чему. 

________________________________________________________________________

Расправа (аргументативни текст)

Ток часа

Уводни део часа 

Шта значи расправљати се? Покушаваш ли понекад неког да увериш у нешто? Како то чиниш? Којим се средствима служиш? Наставник уводи ученике у ову тему. Расправа је аргументативни текст, дакле заснива се на аргументима (чињеницама), њен циљ је да некога убедимо (уверимо) у нешто; убеђивање се не постиже викањем, јаком гестикулацијом, него мирним и одмереним изношењем чињеница; расправа подразумева и културу у понашању, без прекидања саговорника, одн. упадања у реч. Ученици се уче да саслушају друге, да поштују туђе мишљење, па да онда на учтив начин изнесу своје.

Главни део часа 

Извођење расправе. На крају расправе судија (наставник) доноси одлуку, уз образложење. Похвалити оно што је било добро, а сугестијама скренути пажњу на оно што није било добро. Учесницима расправе дати адекватне оцене. 

На 222. страни Граматике 8, Дар речи дат је занимљив задатак (ОБУЈ ТУЂЕ ЦИПЕЛЕ), чији је циљ стећи културу понашања  и уважавања туђег мишљења. Изведите ову игру у одељењу на тему изнете расправе (Ученици треба да носе школске униформе).

Извођење расправа на разне теме (оне које смо изнели у уџбенику или неке по вашем или ученичком избору) може да се организује на часовима додатне наставе.

Завршни део часа 

Наставник говори о томе да поред усмене расправе (дебате) постоји и писмена расправа. Циљ писмене расправе је исти као и дебате (некога уверавамо у нешто). Писмена расправа треба да има кључне речи (најважније појмове), које чине срж расправе. 

ИЗГЛЕД ТАБЛЕ

РАСПРАВА

– Расправа је аргументативни текст којим некога уверавамо у нешто износећи чињенице (ваљане аргументе).

– Расправа може бити писмена и усмена (дебата).

– Одлике: тема; група ЗА и група ПРОТИВ; публика; судија; начин говорења;
  унакрсно испитивање; одлука

– Усмена расправа (дебата): Ученици треба да носе школске униформе

– Писмена расправа: Пси луталице се морају
  сместити у азиле

Сеобе, Милош Црњански

Ток часа

Одломак који се обрађује припада роману Сеобе. Основа романа је узета из историје угарских Срба у 18. веку. Срби су, плашећи се одмазде Турака, јер су ратовали на страни аустроугарске војске, пребегли преко Саве и Дунава на територију Аустроугарске царевине. У историји је то познато као Велика сеоба Срба 1690. године под вођством Арсенија Чарнојевића. Друга сеоба била је 1739. године под вођством Арсенија Јовановића Шакабенте. Време које обухвата радња романа јесте после Друге сеобе, тј. 1744. и 1745. година. Роман се састоји од десет глава, а свака од њих има наслов.

Главни део часа 

Пошто су ученици имали задатак да прочитају одломак, саопштавају своје утиске. Кроз низ питања тумачи се књижевно дело. Ко је Вук Исакович? Чиме се бави? Ко је Дафина? Каква је судбина Славенско-подунавског пука? За кога ратују? Чему се нада Вук? Примећују се промене у његовом понашању. Зашто? Који је његов сан? За чим чезне? Како се понаша према Дафини, а како према деци? Како се понаша Дафина? Куда она одлази док Вук ратује? За чим она чезне? Каква је њена судбина? До ког сазнања долази Вук? На основу анализе ликова, како бисте протумачили наслов прве и десете главе? Коју улогу имају описи природе?

На позив Марије Терезије Славонско-подунавски пук предвођен Вуком Исаковичем креће у рат 1744. године против Француске. Ратујући за туђе интересе, Вук Исакович схвата бесмисао рата и потпуно скрхан враћа се у своја сремска и славонска села почетком 1745. године. Ово је један ток радње романа, који прати Вука и Славенско-подунавски пук на ратишту.

Други ток радње прати Вукову жену Дафину и његовог брата Аранђела. Дафина, разочарана што је још једном остављена и то трудна (Вуку је ово био четврти рат), не очекујући да ће се Вук вратити, налази утеху у његовом брату Аранђелу. Проводи ноћ са њим у нади да ће надокнадити све оно што није добила од Вука (пажњу, новац, сигурност). Међутим, није могла да се избори са тим. Због немирне савести, често халуцинира (привиђа јој се Вук). У једном од таквих тренутака, доживела је незгоду и после извесног времена умире.

„Бескрајни плави круг и у њему звезда“ представља тежњу ка сновима, недосањани сан, вечну наду која постоји у сваком човеку. За Вука то је била Русија, за којом је чезнуо и маштао да ће тамо отићи са својом породицом и најбољим војницима (и њиховим породицама). За Дафину то је био Вук, а за Аранђела Дафина. Нико од њих није дохватио своју звезду.

Завршни део часа 

Ученици изводе закључке уз помоћ наставника. Ово је психолошки (лирски) роман, али можемо га анализирати кроз три слоја: историјски, социолошки (судбина народа) и психолошки (индивидуалне психологије Вука, Дафине и Аранђела, као и колективна психологија кроз Славенско-подунавски пук). Језички је веома богат (велики број стилских фигура, разноврсност глаголских облика, специфична лексика која дочарава време о коме се говори, специфична употреба интерпункције, посебно употреба запете, што даје мелодичност и ритам).

ДОМАЋИ ЗАДАТАК: У Радној свесци на стр. 32–36 прочитати одломак из романа Сеобе и одговорити на питања после одломка.

ИЗГЛЕД ТАБЛЕ

„Сеобе“ Милош Црњански (18931977)

ЛИРСКИ РОМАН: ИСТОРИЈСКИ, СОЦИОЛОШКИ, ПСИХОЛОШКИ СЛОЈ

ДВА ТОКА РАДЊЕ:

1. ВУК ИСАКОВИЧ И СЛАВОНСКО-ПОДУНАВСКИ ПУК (БЕСМИСАО РАТА)

2. ДАФИНА И АРАНЂЕЛ

                                                   ВУК————– ДАФИНА—————– АРАНЂЕЛ

                                                     *                                *                                         *

„ПЛАВА ЗВЕЗДА“            РУСИЈА                        ВУК                              ДАФИНА 

Субјекат и предикат – домаћи

Повезане вести