Izaberite stranicu

„Мемоари“ Прота Матеја Ненадовић (17771854)

Уводни део часа 

Наставник саопштава наставну јединицу и пише је на табли. Упознаје ученике са основним подацима из живота и стваралаштва Проте Матеје Ненадовића. Одломак припада Мемоарима Проте Матеје Ненадовића, а говори о Првом српском устанку. Објавио их је Љубомир Ненадовић, Протин син, после његове смрти. Ученици покушавају да објасне шта су мемоари. Уз помоћ наставника дефинишу појам.

Мемоари су приповедно дело у којем аутор бележи своје успомене на неке значајне друштвене, културне и историјске догађаје у којима је сам учествовао или је био њихов очевидац, као и о људима које је познавао. Аутор у мемоарима даје своје оцене, објашњава догађаје и поступке својих савременика. Аутор често своје хроничарско излагање поткрепљује документима, архивским материјалом (писма, записи, извештаји) како би што истинитије представио историјски и друштвени тренутак о којем пише и дао поуздану истину о времену и људима који су предмет његових сећања.

Напомена:  Наведена дефиниција мемоара је доступна ученицима и разумљива овом узрасту, па је из тих разлога наведена.

Главни део часа 

Пошто су ученици имали задатак да прочитају одломак, саопштавају своје утиске. Кроз низ питања тумачи се књижевно дело. Пре тога, наставник објашњава непознате речи. Како почиње одломак? О чему говори наратор? Ко је наратор? Како га доживљавате? О ком догађају говори Прота Матеја Ненадовић? Шта је био повод за избијање Првог српског устанка? Шта је тема одломка? Ко су личности о којима говори наратор? Ко је био Алекса Ненадовић? Какав сте утисак стекли о њему? Кога бисте окарактерисали као негативног јунака? Какав је лик Фочић Мемед-аге? Ово је слика Србије 1804. године. Шта вам она говори? Какав је приповедач Прота Матеја Ненадовић? Какав је језик којим пише?

Прота Матеја Ненадовић је био устанички војвода у Првом српском устанку. На подстицај Вука Караџића написао је Мемоаре у којима је описао збивања током Првог српског устанка. Послушао је Вуков савет да пише као да говори причу. Прича као непосредни учесник, што је и био. Добро се сећа појединости, тако да му је приповедање занимљиво, живо, пластично, па држи пажњу читаоцима. Његово казивање је динамично и емотивно, тако да подсећа на народну књижевност. Током читања Мемоара осећа се смиреност, срећа, ведрина приповедача. Примећује се да с уживањем говори о прошлим догађајима и личностима о којима говори.

Његов стил казивања је једноставан, али су присутне метафоре. На почетку Мемоара Прота пореди себе са старим храстом који полако губи гране и приближава се смрти, али без страха. Због тога навиру сећања и размишљања о животу као игри добра и зла, рата и мира, успона и падова. Кроз метафору говори и о колу среће, а метафора се односи на Први српски устанак и Протино учешће у њему.

Завршни део часа 

Изводе се закључци о друштвеним збивањима у Србији на почетку 19. века и о значају Првог српског устанка, као и о значају Мемоара Проте Матеје Ненадовића, који доприносе употпуњавању те слике.
ДОМАЋИ ЗАДАТАК: Прочитати народну епску песму Бој на Мишару.

Падежи.

Сеобе, Милош Црњански

Ток часа

Одломак који се обрађује припада роману Сеобе. Основа романа је узета из историје угарских Срба у 18. веку. Срби су, плашећи се одмазде Турака, јер су ратовали на страни аустроугарске војске, пребегли преко Саве и Дунава на територију Аустроугарске царевине. У историји је то познато као Велика сеоба Срба 1690. године под вођством Арсенија Чарнојевића. Друга сеоба била је 1739. године под вођством Арсенија Јовановића Шакабенте. Време које обухвата радња романа јесте после Друге сеобе, тј. 1744. и 1745. година. Роман се састоји од десет глава, а свака од њих има наслов.

Главни део часа 

Пошто су ученици имали задатак да прочитају одломак, саопштавају своје утиске. Кроз низ питања тумачи се књижевно дело. Ко је Вук Исакович? Чиме се бави? Ко је Дафина? Каква је судбина Славенско-подунавског пука? За кога ратују? Чему се нада Вук? Примећују се промене у његовом понашању. Зашто? Који је његов сан? За чим чезне? Како се понаша према Дафини, а како према деци? Како се понаша Дафина? Куда она одлази док Вук ратује? За чим она чезне? Каква је њена судбина? До ког сазнања долази Вук? На основу анализе ликова, како бисте протумачили наслов прве и десете главе? Коју улогу имају описи природе?

На позив Марије Терезије Славонско-подунавски пук предвођен Вуком Исаковичем креће у рат 1744. године против Француске. Ратујући за туђе интересе, Вук Исакович схвата бесмисао рата и потпуно скрхан враћа се у своја сремска и славонска села почетком 1745. године. Ово је један ток радње романа, који прати Вука и Славенско-подунавски пук на ратишту.

Други ток радње прати Вукову жену Дафину и његовог брата Аранђела. Дафина, разочарана што је још једном остављена и то трудна (Вуку је ово био четврти рат), не очекујући да ће се Вук вратити, налази утеху у његовом брату Аранђелу. Проводи ноћ са њим у нади да ће надокнадити све оно што није добила од Вука (пажњу, новац, сигурност). Међутим, није могла да се избори са тим. Због немирне савести, често халуцинира (привиђа јој се Вук). У једном од таквих тренутака, доживела је незгоду и после извесног времена умире.

„Бескрајни плави круг и у њему звезда“ представља тежњу ка сновима, недосањани сан, вечну наду која постоји у сваком човеку. За Вука то је била Русија, за којом је чезнуо и маштао да ће тамо отићи са својом породицом и најбољим војницима (и њиховим породицама). За Дафину то је био Вук, а за Аранђела Дафина. Нико од њих није дохватио своју звезду.

Завршни део часа 

Ученици изводе закључке уз помоћ наставника. Ово је психолошки (лирски) роман, али можемо га анализирати кроз три слоја: историјски, социолошки (судбина народа) и психолошки (индивидуалне психологије Вука, Дафине и Аранђела, као и колективна психологија кроз Славенско-подунавски пук). Језички је веома богат (велики број стилских фигура, разноврсност глаголских облика, специфична лексика која дочарава време о коме се говори, специфична употреба интерпункције, посебно употреба запете, што даје мелодичност и ритам).

ДОМАЋИ ЗАДАТАК: У Радној свесци на стр. 32–36 прочитати одломак из романа Сеобе и одговорити на питања после одломка.

ИЗГЛЕД ТАБЛЕ

„Сеобе“ Милош Црњански (18931977)

ЛИРСКИ РОМАН: ИСТОРИЈСКИ, СОЦИОЛОШКИ, ПСИХОЛОШКИ СЛОЈ

ДВА ТОКА РАДЊЕ:

1. ВУК ИСАКОВИЧ И СЛАВОНСКО-ПОДУНАВСКИ ПУК (БЕСМИСАО РАТА)

2. ДАФИНА И АРАНЂЕЛ

                                                   ВУК————– ДАФИНА—————– АРАНЂЕЛ

                                                     *                                *                                         *

„ПЛАВА ЗВЕЗДА“            РУСИЈА                        ВУК                              ДАФИНА