Izaberite stranicu

Поштовани шестаци,                                                                                           
Ове недеље смо почели да обрађујемо гласовне промене. Послала сам их на Гугл учионицу, а биће објављене и на сајту. Прочитајте и препишите их у свеске како бих могла да вам објасним оно што вам не буде јасно.                    Срдачан поздрав!  

Непостојано А

Уочавање гласовне промене у различитим језичким ситуацијама:

а) Обратите пажњу на именицу пас у датим реченицама. Какве промене уочавате? У којим падежима је дошло до промене? 

У томе му је помогао његов пас Жућа. Сви су хвалили ловца и пса. Уочавате да је однос речи ПАС : ПСА. Приметиће да се у номинативу једнине дате речи између сугласника П и С налази вокал А, док у генитиву једнине на истом месту тог вокала нема. Напишите генитив множине дате именице, као и од именица ловац, старац, момак. Запажате да се то А поново јавља у овом падежу: ловАца, старАца, момАка.

б) Како гласи генитив множине именице девојка? Обратите пажњу и на генитив множине именице стакло. Ког су рода ове именице? Примећујете да се код именица женског рода, али и код именица средњег рода, А између два сугласника појављује у генитиву множине: девојка : девојАка, стакло : стакАла.

в) Промените по падежима придеве добар, храбар. Шта запажате? Неодређени придеви мушког рода само у номинативу једнине имају А у основи речи између два сугласника: храбАр (храброг, храбром, храбри…); добАр (доброг, добром, добри…).

г) Осврнимо се на глаголе. Упоредите облике радног глаголског придева сва три рода једнине глагола ићи. ИшАо : ишла : ишло, дакле само у мушком роду се појављује вокал А.

д) Обратите пажњу на предлоге СА и КА. Да ли их некада употребљавамо и без вокала А? У којим случајевима је тешко изговорити речи без вокала? Ево примера: Кретао се ка кући (немогуће је изговорити к кући, или к граду); Са сестром и са зетом сам ишла у град (веома је тешко изговорити с сестром или с зетом). Предлози С и К морају се употребити са А ако реч уз коју стоје почиње истим или сличним сугласником. Неправилно је користити апостроф. Присетимо се позивница за венчање у којима, не тако ретко, пише С’ поштовањем породице

С а не С’    К а не К’ 

2. Дефинисање гласовне промене 

Самогласник А, који се у једним облицима речи појављује у одређеној позицији, док се у другим облицима те исте речи и у истом положају губи, зове се НЕПОСТОЈАНО А. Ово се односи на А у основи речи, а не на А на крају речи. Непостојано А се појављује: 

а) у номинативу једнине и генитиву множине именица мушког рода,

б) у генитиву множине именица женског и средњег рода,

в) у номинативу једнине мушког рода неодређеног вида придева,

г) у облику мушког рода једнине радног глаголског придева,

д) код предлога КА и СА.

                                           Промена (прелазак) Л у О

1. Уочавање гласовне промене у различитим језичким ситуацијама

а) Како гласи радни глаголски придев сва три рода и оба броја глагола радити? Какве промене уочавате, који се облик издваја? Запишите облике радног глаголског придева у својим свескама: радио : радила : радило (једнина); радили : радиле : радила (множина). Примећујете да само облик мушког рода једнине има вокал О, док се у осталима јавља Л, што упућује на то да је некада и у облику мушког рода једнине било Л (радиЛ).

б) Напишите сва три рода и оба броја придева бео и цео. Бео : бела : бело; бели : беле : бела; цео : цела : цело; цели : целе : цела. Опет се уочава да облик мушког рода једнине има О, а остали Л.

в) Од глагола чекати и вежбати изведите именице које означавају место вршења радње и имају наставак -ница. Тражени облици гласе: чекаоница, вежбаоница.  Примећујете да су ови облици изведени од радног глаголског придева мушког рода, дакле некад је било: чекаЛница, вежбаЛница.

г) Од истог глаголског облика глагола читати изведите именице које означавају вршиоца радње, а имају наставак -ац. Читао (Л) читаЛац. Промените реч читалац кроз падеже. Само у облицима номинатива једнине и генитива множине сачувало се Л (читалац, читалаца), док је у осталим прешло у О (читаоца, читаоцу, читаоци…).

2. Дефинисање гласовне промене 

Промена Л у О је промена сонанта Л у самогласник О кад се Л налазило на крају речи или на крају слога. До овога је долазило приликом промене облика речи и приликом грађења изведених речи.

3. Изузеци:

У речима страног порекла или у новијим домаћим речима Л се на крају слога задржало: ЖУРНАЛ, ГЕНЕРАЛ, ВОКАЛ, ФУДБАЛ, КАНАЛ