Грађа атома
1.Шта је атом? Атоми су основне честице које изграђују супстанце. Атом је најмања честица неког хемијског елемента.
2. Ко је поставио прву теорију о атому? Леукип и Демокрит 3. Супстанце изграђене од једне врсте атома се називају? Елементи 4. Супстанце изграђене од две /више врста атома се називају? Једињења 5. Колико врста атома тј.елемената има у природи? 118
Дуго се сматрало да су атоми најситније недељиве честице. Ову тврдњу су заступали Леукип и Демокрит. Почетком 20. века откривено је да су атоми ипак дељиве честице тј. да су састављени од још ситнијих честица.
Атом се састоји од атомског језгра и електронског омотача.
Језгро атома представља средиште атома и веома је мало у поређењу са величином целог атома. Величину атома одређује величина електронског омотача. Уколико се језгро атома замисли као куглица пречника 1 mm, цео атом ће бити величине лопте пречника 10 m.
АТОМ
Језгро атома Електронски омотач
Протони Неутрони Електрони
Честице које чине језгро се једним именом називају нуклеони (на латинском nucleus значи језгро).
Две основне врсте нуклеона су протони и неутрони. Док се они налазе у атомском језгру, у електронском омотачу се налазе електрони.
Електрони e– 
Протони p+
Неутрони n0
Протони су позитивно наелектрисане честице које носе јединицу позитивног наелектрисања и обележавају се ознаком (р+). Неутрони су неутралне или ненаелектрисане честице и обележавају се ознаком (n0). Управо због оваквог наелектрисања честица које чине атомско језгро, језгро атома је позитивно наелектрисано.
Каквог је наелектрисања атом у целини?
Електронски омотач изграђују електрони. Електрони су негативно наелектрисане честице тако да се може закључити да је електронски омотач негативно наелектрисан. Обележавају се ознаком ( e–). Број протона у атому је једнак броју електрона, односно количина наелектрисања на протону и и електрону је једнака само је супротног знака, због чега је атом у целини електронеутрална честица.
Међутим уколико се упореде масе протона и електрона оне се знатно разликују. Маса електрона је 1836 пута мања од масе протона и неутрона.
Масе протона и неутрона су приближно једнаке.
Због занемарљиво мале масе електрона, може се рећи да је практично сва маса атома концентрисана у језгру односно, да целокупна маса атома потиче од масе протона и неутрона.
Атом је у целини електронеутрална честица, јер садржи једнак број протона у језгру и електрона у електронском омотачу.
Атом елемента је одређен његовим атомским и масеним бројем. Хемијски елемент је супстанца која се не може разложити на простије супстанце, јер је састављен од једне врсте атома.
Атоми различитих елемената се разликују по броју протона, док атоми истог елемента имају једнак број протона.
A Z
E
Атомски број представља број протона у атому, односно број електрона. Обележава се словом Z. Атомски број представља и редни број у П.С.Е , и увек је цео број.
Z = N (p+)
Масени број представља збир броја протона и неутрона у језгру атома. Обележава се словом А.
А = N (p+) + N (n0) N (n0) = А – Z