Брзина светлости у различитим призрачним срединама
Дуго се сматрало да је брзина светлости бесконачна и да је немогуће да се измери. Све док је у 17. веку (1675.године) није одредио дански астроном Олаф Ремер, посматрајући Јупитерове сателите. Он је изразунао да је брзина светлости 300000 km/s . Савременим методама је израчунато да је брзина светлости у вакууму и ваздуху приближна овој вредности и износи 299 792 km/s, у води је 225000 km/s, а у стаклу 200000 km/s. Светлост се простире само кроз оптичке средине, а при преласку из једне у другу оптичку средину, мења се брзина светлости, а самим тим и правац простирања- долази до преламања светлости. Светлост се прелама по закону преламања. Закон преламања гласи: Када зрак пада под неким углом на граничну површину и прелази из оптички ређе у оптички гушћу средину ломи се ка нормали. Преломни угао је мањи од упадног. Ако зрак прелази из гушће у ређу средину, ломи се од нормале. Тада је преломни угао већи од упадног. Зрак који пада у правцу нормале не мења правац простирања. При преласку светлосног зрака из оптички гушће у ређу средину јавља се тотална рефлексија- потпуно одбијање, када је упадни угао већи од граничног игла за те две средине. Гранични угао је онај упадни угао за који је преломни угао 90°.
Однос брзина светлости у двема различитим оптичким срединама је дефинисан индексом преламања. Индекс преламања: -апсолитни; -релативни
Светлосне појаве
Светлост, простирање и одбијање светлости
Светлост је део електромагнетних таласа који су видљиви људским оком. Светлост има својства честица и таласа, а емитују је извори светлости. Извори светлости могу бити природни и вештачки.
Светлост се кроз хомогену средину простире праволинијски – закон простирања светлости. Последице праволинијског простирања светлости су сенка и полусенка, помрачење Сунца и Месеца.
Светлосни зраци када наиђу на неко тело могу да се одбију-РЕФЛЕКСИЈА, пређу у другу средину-РЕФРАКЦИЈА, или да их тело упија-АПСОРПЦИЈА.
Светлост се одбија од углачаних површина-ОГЛЕДАЛА. Одбијање може бити: усмерено и дифузно.Светлосни зраци се одбијају по закону одбијања:
Упадни угао је једнак одбојном углу, при чему упадни зрак, нормала и одбијени зрак леже у истој равни.
α=ß α-упадни угао, ß-одбојни угаоРавна огледала су углачане равне површине од којих се одбија највећи део упадне светлости. Лик предмета у равном огледалу је имагинаран (нестваран), исте величине као предмет, усправан је, на истом растојању од огледала као и предмет и симетрични су- десна страна предмета је лева страна лика. Питања: 1. Наведи два вештачка извора светлости. 2. Наведи најмање две материјалне средине кроз које се светлост простире. 3.Када настаје сенка, а када полусенка? 4.Ако зрак пада под углом од 90° на површину равног огледала, колики је одбојни угао? 5.Зрак пада на површину равног огледала под углом од 60°, колики је угао између упадног и одбовног зрака? Нацртати.
Сабирна сочива-рачунски и графички задаци
1.Одреди увећање сочива ако се лик формира на даљини 12cm када је даљина предмета 5cm.
2. Одреди положај лика конструкцијски, који даје сабирно сочиво жижне даљине 1,5cm ако је даљина предмета 4cm а висина предмета 2cm.
3.Удаљеност предмета је 20cm. Његов лик се формира на даљини 80cm од сабирног сочива. Одреди жижну даљину тог сочива.
4. Величина лика је 10cm а предмета 20cm. Ако је жижна даљина сочива 30cm одреди на којој даљини се налази предмет, а на којој се формира лик.
Децо,
За контролни поновите: законе геометријске оптике, о огледалима (равним и сферним), о сочивима (сабирним и расипним). Један задатак је геометријска конструкција ликова код огледала и сочива. Погледајте и задатке из уџбеника.
Светлосне појаве
I група питања: Основни појмови, закони и конструкција ликова
1.Светлост, закон простирања светлости. Наведи појава које су последица простирања светлости.
2. Наведи закон одбијања светлости и прикажи цртежом.
3.Сочива, врсте и елементи сочива.
4.Два равна огледала су постављена под углом 90˚. Зрак пада на једно огледало под углом 45˚. Нацртај пут зрака.
5.Допуни реченице: Светлост се простире највећом брзином кроз… Тотална рефлексија се може појавити при преласку светлости из… Када се предмет налази на удаљености 2 метара од равног огледала, његов лик је удаљен_______________ од огледала.
6.Испред издубљеног огледала, жижне даљине 2,5cm на удаљености 6cm налази се предмет висок 2cm. Конструиши положај лика.
7.Испред сабирног сочива жижне даљине 2cm налази се предмет величине 2cm на удаљености 5cm. Наћи положај лика. Задатак решити графички и рачунски.
II група питања: Примена закона и једначине огледала и сочива
1.У ком случају огледало даје имагинаран лик?
2.Колики је апсолутни индекс преламања стакла унутар којег се светлост простире брзином 200000km/h.
3.Израчунај оптичку моћ сочива ако је његова жижна даљина 50cm.
4.Удаљеност лика од оптичког центра сабирног сочива је 54cm. Колико је увећање сочива ако је његова жижна даљина 18cm?
5.На ком растојању од конкавног огледала полупречника кривине 0,3m , треба поставити предмет да би се његов лик добио на удаљености 0,5m. Какав је лик тог предмета?
6.Сабирно сочиво увећава 10 пута. Колике су удаљености предмета и лика, ако је жижна даљина тог сочива 14cm.
7.Испред сабирног сочива жижне даљине 24cm постављаен је предмет висине 3cm. Висина добијеног реалног лика је 9cm. Одреди даљину предмета и даљину лика.