Светлосне појаве
Светлост, простирање и одбијање светлости
Светлост је део електромагнетних таласа који су видљиви људским оком. Светлост има својства честица и таласа, а емитују је извори светлости. Извори светлости могу бити природни и вештачки.
Светлост се кроз хомогену средину простире праволинијски – закон простирања светлости. Последице праволинијског простирања светлости су сенка и полусенка, помрачење Сунца и Месеца.
Светлосни зраци када наиђу на неко тело могу да се одбију-РЕФЛЕКСИЈА, пређу у другу средину-РЕФРАКЦИЈА, или да их тело упија-АПСОРПЦИЈА.
Светлост се одбија од углачаних површина-ОГЛЕДАЛА. Одбијање може бити: усмерено и дифузно.Светлосни зраци се одбијају по закону одбијања:
Упадни угао је једнак одбојном углу, при чему упадни зрак, нормала и одбијени зрак леже у истој равни.
α=ß α-упадни угао, ß-одбојни угао
Равна огледала су углачане равне површине од којих се одбија највећи део упадне светлости. Лик предмета у равном огледалу је имагинаран (нестваран), исте величине као предмет, усправан је, на истом растојању од огледала као и предмет и симетрични су- десна страна предмета је лева страна лика. Питања: 1. Наведи два вештачка извора светлости. 2. Наведи најмање две материјалне средине кроз које се светлост простире. 3.Када настаје сенка, а када полусенка? 4.Ако зрак пада под углом од 90° на површину равног огледала, колики је одбојни угао? 5.Зрак пада на површину равног огледала под углом од 60°, колики је угао између упадног и одбовног зрака? Нацртати.