Izaberite stranicu

 Сферна огледала

Огледала су углачане површине које одбијају светлост. Огледала могу бити: равна и сферна.

Равна огледала користимо када желимо да добијемо лик који је исте величине и облика као и предмет. Међутим, када желимо да увећамо или умањимо слику предмета у огледалу, користимо закривљена огледала, од којих су најчешће у употреби сферна огледала.

Сферна огледала су делови (одсечци) сфера (лопти). То су углачане сферне површине које одбијају (РЕФЛЕКТУЈУ) светлост.                                                                                               Сферна огледала могу бити:                                                                                                               -издубљена (КОНКАВНА)                                                                                                            -испупчена (КОНВЕКСНА)                                                                                                                 Светлост се одбија од површине сферног огледала на исти начин као и од површине равног огледала- важи ЗАКОН ОДБИЈАЊА СВЕТЛИСТИ.                                                                                               За изучавање особина сферних огледала и карактеристика ликова уведени су карактеристични елементи сферних огледала и карактеристични зраци.                                ЕЛЕМЕНТИ СФЕРНИХ ОГЛЕДАЛА:                                                                                                      -главна оптичка оса- права која пресеца огледало и спаја значајне тачке огледала;                            -центар кривине (C)- центар сфере чије је огледало део, а тачка је подједнако удаљена од огледала;                                                                                                                                                         -теме огледала (Т)- тачка у којој се пресецају огледало и главна оптичка оса;                                             -полупречник кривине (R)- растојање од центра кривине до огледала;                                                                          -жижа или фокус (F)- тачка која је подједнако удаљена од центра кривине и темена огледала;                                                                                                                                       -жижна даљина (f)- удаљеност жиже од темена и једнака је половини полупречника кривине.         f=R/2

Сви зраци паралелни са главном оптичком осом, после одбијања, пролазе кроз жижу. Конкавна огледала имају реалну жижу- зраци и жижа су са исте стране огледала, а конвексна огледала имају имагинарну жижу- жижа и зраци су са различитих страна угледала.

КОНКАВНА ОГЛЕДАЛА-сабирају светлост                                                                   КОНВЕКСНА ОГЛЕДАЛА-расипају светлост

Лик који се формира код сферних огледала дају одбијени зраци, а за геометријску консрукцију се користе КАРАКТЕРИСТИЧНИ ЗРАЦИ- зраци чији је пут после одбијања тачно одређен.

Карактеристични зраци за конструкцију ликова код конкавних огледала:

1)зрак паралелан са главном оптичком осом који после одбијања пролази кроз жижу 2)зрак који пролази кроз жижу после одбијања је паралелан са главном оптичком осом 3)зрак који пролази кроз центар кривине огледала после одбијања креће се истом путањом у супротном смеру                                                                                                                4)зрак пада у теме огледала и одбија се под истим углом

Карактеристични зраци за конструкцију ликова предмета код конвексних огледала: 1)после одбијања зрака који је паралелан оптичкој оси његов продужетаак пролази кроз жижу                                                                                                                                                       2)зрак који се креће ка жижи (са друге стране огледала) после одбијања се креће паралелно оптичкој оси                                                                                                                       3)зрак који се креће ка центру кривине огледала после одбијања има исти правац, а супротан смер                                                                                                                                                4)зрак који пада у теме огледала одбија се под истим углом                                                                     Лик предмета се добија у пресеку одбијених зрака, а карактеристике лика зависе од положаја предмета на главној оптичкој оси.                                                                                                                            Лик може бити: стваран (реалан) или привидан (имагинаран); усправан или изврнут; увећан или умањен.

Удаљеност предмета, удаљеност лика и жижна даљина су повезани једначином сферних огледала:

1f =1p +1l

Однос даљине лика и даљине предмета, као и величине лика и величине предмета назива се линеарно увећање:

u= l p= LP.

Сферна огледала имају широку примену у свакодневном животу, науци и техници, саобраћају.