Екосистем – основни процеси, односи исхране
Екосистем – нераскидиви спој између биоценозе и биотопа, односно, између живе и неживе природе. Овај спој се одржава кружењем супстанци, преносом енергије и односима исхране.
Екосистем је динамичан систем који настаје у једном дужем временском периоду у складу са еколошким законитосима и еволуционим процесима.
У екосистему, пре свега, владају односи исхране и кроз ланац исхране врши се кружење супстанци и пренос енергије.
Односи исхране
Организми конзумирају хранљиве материје како би изградили и обновили своје тело и како би добили енергију за вршење процеса.
Организми су међусобно повезани у ланац исхране, односно, линеаран низ организама у оквиру којег свако неког једе и бива поједен или разложен. Пошто један исти организам може истовремено бити члан више ланаца исхране можемо рећи да постоје мреже исхране сачињене од више ланаца.
Сходно начину исхране организме у ланцу можемо класификовати на произвођаче (продуценте), потрошаче (конзументе) и разлагаче (сапрофити).
Произвођачи су аутотрофи, односно, организми који имају способност да врше фотосинтезу али и хемосинтезу. Фотосинтетички организми су биљке и алге (у воденим екосистемима зелене и мрке алге али и једноћелијски фитопланктон). Део синтетисане органске материје користе за сопствену исхрану а остатак складиште у различитим органима. Хемосинтетички организми су цијанобактерије. Ови организми насељавају велике морске дубине где нема светлости или у оквиру термалних извора. Они из угљеника или угљен – ди – оксида, такође, стварају органска једињења али не користе Сунчеву енергију јер им није достуна, већ разлажу једињења водоника или водоник – сулфида и добијену енергију из тог процеса уграђују у органска једињења.
Потрошачи су хетеротрофи и могу се класификовати на произвођаче 1., 2., 3… реда и овде се убрајају хербивори, карнивори, омнивори, лешинари, детритоједи.
Примери хербивора: биљне ваши, скакавци, велики број инсеката, пре свега пчеле, бумбари, лептири, шаран, караш, патке, зечеви.
Примери потрошача другог реда: бубамара, пукови, штука, пастрмка, гаталинка, зелембаћ, многе птице и сисари.
Трећи ред, грабљивице: бела ајкула, орао, сокол, сова, јастреб (брзина и до 170 километара на сат) вук.
Сваштоједи: мрав, гавран, лисица, медвед, свиња, човек.
Детритоједи – хране се детритусом, тј. делови биљака који се нису потпуно разложили па их они уситњавају и припремају за даље разлагање. Овде спадају кишне глисте, неке стоноге, водени рачићи али и копнени рачић мокрица, ларве комараца.
Лешинари – чистачи природе. Хране се угинулим животињама. На пример, ту спада мува месара, кондор (птица са највећим распоном крила), белоглави суп, хијена, којот.
Разлагачи – имају способност да органску супстанцу разложе до минералних материја и припремају материјал неопходан за процес фотосинтезе. Ту спадају бактерије али и одређене гљиве.
Органска материја се преноси са једног члана на другог док енергија само протиче кроз ланац исхране!
Осим аутотрофа и хетеротрифа постије и миксотрофи као што је бичар Зелена еуглена. Она има бич, стигму (очну мрљу) и креће се позитивно фототропно (ка извору светлости). Када има довољно органске супстанце у околини она је упија а када нема врши процес фотосинтезе.
