Izaberite stranicu

Употреба дихотомног кључа

Дихотомни кључ је схема помоћу које одређујемо систематску припадност организама. Овај „кључ“ функционише по принципу две супротстављене тврдње (тезе и антитезе).Узмимо за пример ласту. Прво ћемо одредити којем домену припада користећи „Кључ за одређивање  домена“ на 124. страни. Између тврње 1а и 1б бирамо 1б као тачну и она нам говори о томе да организам припада домену еукариота. Затим, прелазимо на „Кључ заодређивање царства у оквиру домена еукариота“ на истој страни уџбеника. Између тврдње 1а и 1б бирамо 1б као тачну (вишећелијски организми са једром) и она нас наводи на број 2. Између опција 2а и 2б бирамо 2б која нас води на број три. Од две понуђене опције (3а и 3б) бирао 3б као тачну и кључ нас упућује на царство животиња. „Кључ за одређивање типа животња“ налази се на 127. страни уџбеника. Између опције 1а и 1б бирамо 1б која нас води на 2. Између опција 2а и 2б бирамо као тачну јер ови организми имају црево. Опција 2б води нас надаље на број три где као тачну тврдњу бирамо ону под 3б (тело им није пљоснато) и уз помоћ ње долазимо до броја 4. Пошто немају ваљкасто тело као тачну опцију бирамо 4б и идемо на број 6. Како ови организми немају љуштуру бирамо 6б као тачну тврдњу и одлазимо на број осам. Између 8а и 8б тврдње као тачну бирамо 8б и прелазимо на „Кључ за одређивање класе кичмењака у оквиру типа хордата“ на 128 страни уџбеника. Пошто ови организми имају вилицу бирамо као тачну тврдњу 1б и прелазимо на број два. Између тврдње 2а и 2б бирамо као тачну 2б и прелазимо на број 4. Пошто се код ових организама развиће одвија на копну, као тачну тврдњу бирамо 4б и прелазимо на број 5 где као тачну тврдњу бирамо 5б јер ови организми немају рожну крљушт и рожне плоче и прелазимо на број шест. Пошто овај организма има перје и кљун закључујемо да је тачна тврдња 6а и да је у питању птица.

РАЗНОВРСНОСТ ЖИВОГ СВЕТА И ОСНОВНИ ПРИНЦИПИ СИСТЕМАТИКЕ

Као што сте имали прилике да чујете и претходних година, систематика је научна дисциплина која сврстава жива бића у одређене категорије сходно степену сродности. Творац систематике је шведски природњак који је живео и радио у XVII веку – Карл Лине.

Осим што је творац систематике Карл Лине је творац и модерне таксономије. Таксономија је научна дисциплина која дефинише одређене таксоне (категорије). 

Сва жива бића можемо сврстати у следеће систематске категорије:

  • врсту,
  • род,
  • породицу,
  • ред,
  • класу,
  • тип,
  • царство и 
  • домен.

Као што можете да приметите, основна систематска категорија је врста. Врсту чине организми који су веома слични по изгледу и грађи и који укрштањем дају плодно потомство. Више сродних врста чине род, више сродних родова породицу, више сродних породица ред, више сродних редова класу, више сродних класа тип, више сродних типова царство а више сродних царства домен

Данас на свету постоји преко 2 милиона описаних врста. Осим тога, процењује се да постоји још 8 милиона врста које нису откривене. Сва ова жива бића настала су од заједничког претка који је пре 3,6 милијарди година настао у праокеану. Овај организам се назива још и протоћелија што јасно указује да је био једноћелијски. Сматра се да је први живи организам био сличан данашњим бактеријама. Од овог организма настала су сва жива бића. 

Графички приказ настанка живог света као и његовог развоја и постојања сродничких односа назива се дрво живота. У основи дрва живота налази се заједнички предак и од њега крећу три гране:

  • домен археја (прастарих бактерија)
  • домен бактерија
  • домен еукариота (у кога спадају четири од пет могућих царстава: царство протиста, царство гљива, царство биљака и царство животиња).

Као што смо већ напоменули, сврставање живих бића у одређене категорије је захтеван процес а исто тако је захтевно и њихово именовање. У оквиру систематике постоји грана која се зове номенклатура и која се бави давањем адекватних назива одређеним врстама. Свака врста данас има свој латински назив који се састоји од две речи. Обе речи су латинског порекла. Прва реч означава име рода а друга име врсте. Пошто се свако име састоји од две речи овај начин именовања назива се биномна номенклатура. Њен творац је Карл Лине. 

Уз помоћ биномне номенклатуре можемо лако уочити да ли су врсте сродне. На пример, Prunus persica је латински назив за брескву, Prunus domestica за шљиву а Rosa canina за ширпурак. Већ на основу имена можемо видети да су бресква и шљива сродне (исто им је име рода) док нису сродне са ружом. 

Интересантан је податак да је још у 4. веку пре нове ере Аристотел покушао да класификује жива бића међутим, та класифиакција није била реална јер је он у исте категорије сврставао организме који личе. Тако су по Aристотелу и делфини и китови били рибе иако су, заправо, сисари. Оно што Аристотел није знао, то је да организми који живе под истим условима животне средине развијају исте особине иако нису сродни. Ова појава се назива еколошка конвергенција. Супротно њој, постоји еколошка дивергенција. То је појава да сродни организми не личе јер живе под различитим условима средине. На пример, човек, кит и слепи мишеви су сисари а ни мало не личе јер свако насељава другу животну средину. 

Напоменимо још да се свеукупна разноврсност живог света назива биодиверзитет и да је изузетно значајно омогућити опстанак свих врста, без обзира којем домену она припадала. 

Конкретно човек припада класи сисара и реду примата заједно са мајминима и лемурима. Ова група организама има пет прстију на својим рукама. Најсличнија човеку је шимпанза са којим човек има више од 98% исту ДНК. 
Домаћи задатак: Препишите у вашим свескама систематску припадност разумног човека (121. страна уџбеника).