РАЗНОВРСНОСТ ЖИВОГ СВЕТА И ОСНОВНИ ПРИНЦИПИ СИСТЕМАТИКЕ
Као што сте имали прилике да чујете и претходних година, систематика је научна дисциплина која сврстава жива бића у одређене категорије сходно степену сродности. Творац систематике је шведски природњак који је живео и радио у XVII веку – Карл Лине.
Осим што је творац систематике Карл Лине је творац и модерне таксономије. Таксономија је научна дисциплина која дефинише одређене таксоне (категорије).
Сва жива бића можемо сврстати у следеће систематске категорије:
- врсту,
- род,
- породицу,
- ред,
- класу,
- тип,
- царство и
- домен.
Као што можете да приметите, основна систематска категорија је врста. Врсту чине организми који су веома слични по изгледу и грађи и који укрштањем дају плодно потомство. Више сродних врста чине род, више сродних родова породицу, више сродних породица ред, више сродних редова класу, више сродних класа тип, више сродних типова царство а више сродних царства домен.
Данас на свету постоји преко 2 милиона описаних врста. Осим тога, процењује се да постоји још 8 милиона врста које нису откривене. Сва ова жива бића настала су од заједничког претка који је пре 3,6 милијарди година настао у праокеану. Овај организам се назива још и протоћелија што јасно указује да је био једноћелијски. Сматра се да је први живи организам био сличан данашњим бактеријама. Од овог организма настала су сва жива бића.
Графички приказ настанка живог света као и његовог развоја и постојања сродничких односа назива се дрво живота. У основи дрва живота налази се заједнички предак и од њега крећу три гране:
- домен археја (прастарих бактерија)
- домен бактерија
- домен еукариота (у кога спадају четири од пет могућих царстава: царство протиста, царство гљива, царство биљака и царство животиња).
Као што смо већ напоменули, сврставање живих бића у одређене категорије је захтеван процес а исто тако је захтевно и њихово именовање. У оквиру систематике постоји грана која се зове номенклатура и која се бави давањем адекватних назива одређеним врстама. Свака врста данас има свој латински назив који се састоји од две речи. Обе речи су латинског порекла. Прва реч означава име рода а друга име врсте. Пошто се свако име састоји од две речи овај начин именовања назива се биномна номенклатура. Њен творац је Карл Лине.
Уз помоћ биномне номенклатуре можемо лако уочити да ли су врсте сродне. На пример, Prunus persica је латински назив за брескву, Prunus domestica за шљиву Rosa canina за ширпурак. Већ на основу имена можемо видети да су бресква и шљива сродне (исто им је име рода) док нису сродне са ружом. Интересантан је податак да је још у 4. веку пре нове ере Аристотел покушао да класификује жива бића међутим, та класифиакција није била реална јер је он у исте категорије сврставао организме који личе. Тако су по Aристотелу и делфини и китови били рибе иако су, заправо, сисари. Оно што Аристотел није знао, то је да организми који живе под истим условима животне средине развијају исте особине иако нису сродни. Ова појава се назива еколошка конвергенција. Супротно њој, постоји еколошкадивергенција. То је појава да сродни организми не личе јер живе под различитим условима средине. На пример, човек, кит и слепи мишеви су сисари а ни мало не личе јер свако насељава другу животну средину.