Izaberite stranicu

https://forms.gle/TdcxG1ob7XcVvx8M7

БЕСПОЛНО И ПОЛНО РАЗМНОЖАВАЊЕ

Размножавање је способност живих бића да формирају потомке (децу). Код живих бића се могу јавити два типа размножавања: полно и бесполно.

Приликом полног размножавања дете настаје од два родитеља и има особине обе родитеља. 

Приликом бесполног размножавања дете настаје од једног родитеља и потпуно је идентично као и родитељ од кога је настао.

Полно размножавање животиња

Већина животиња поседује мушке и женске полне жлезде које стварају полне ћелије. Спајање полних ћелија назива се оплођење. Том приликом настаје зигот, односно, оплођена јајна ћелија. 

Оплођење се јавља у два облика – као спољашње и као унутрашње.

Спољашње оплођење је присутно код животиња који живе у води (ракова, шкољки, бодљокожаца, риба…). Ове животиње избацују у воду полне ћелије које се срећу и настаје зигот. 

Унутрашње оплођење подразумева чин парења приликом којег мужјак убацује мушке полне ћелије у репродуктивни (полни) систем женке након чега долази до оплодње. 

Размножавање код човека

Човек се размножава полним путем уз унутрашње оплођење.

Мушкарци поседују мушке полне жлезде (семенике,односно, тестисе) који стварају сперматозоиде (мушке полне ћелије). Женке поседују женске полне жлезде односно, оваријуме (јајнике) који ставарају женске полне ћелије – јајне ћелије. Спајањем полних ћелија долази до оплођења, односно, до формирања зигота. Развој детета у стомаку мајке се назива интраутерини развој и траје 9 месеци. До осме недеље трудноће дете које се развија у стомаку мајке називамо заметак (ембрион) а након осме недеље фетус (код фетуса су формирани сви органи). Након рођења дете улази у период новорођенчета, затим у детињство, пубертет, адолесценцију, средње доба и на крају, зрело доба. 

Бесполно размножавање животиња, бактерија и гљива

Одређени број животиња се може размножавати бесполно, односно, формирати потомке од различитих делова свог тела и без утицаја друге јединке. Видови бесполног размножавања код животиња су:
– ћелијска деоба (овако се размножавају праживотиње као и бактерије),

– пупљењем (јави се пупољак на телу родитеља који се у једном тренутку одвоји и започне  самосталан живот – квасци, хидре),

– регенерација, односно, надокнађивање изгубљеног дела тела (планарија, морска звезда).

Размножавање биљака

Биљке се могу размножавати и полно и бесполно. 

Биљке које образују цвет (цветнице) садрже прашнике (мушке репродуктивне органе) и тучак (женски полни орган) (уџбеник, 71. страна, слика у горњем десном углу). Прашници стварају полен, прах који садржи поленова зрна у којима се налазе мушке полне ћелије. Унутар тучка налазе се женске полне ћелије. Процес преношења полена са прашника на жиг тучка назива се опрашивање а процес спајања мушке и женске  полне ћелије оплођење. Након опрашивања и оплођења од цвета настаје плод а у плоду се формира семе.

Код голосеменица које немају свет постоје мушке и женске шишарке. У овим шишаркама се налазе органи за размножавање. 

Биљке се могу размножавати и бесполно. На пример, бегонија и афричка љубичица могу да формирају потомке из листа, врба из стабла, кромпир из кртоле (подземно стабло) а лук из луковице (подземно стабло). Посебни вид вегетативног размножавања биљке је калемљење. 

Optimizacija brzine wordpress sajta