Izaberite stranicu

ДИСАЊЕ 

Дисање је животни процес током којег жива бића размењују гасове са  својом околином. 

Далеко највећем броју живих бића је неопходан кисеоник за раст. Такве организме називамо АЕРОБИМА. Супротно њима, постоје организми  којима није потребан кисеоник или којима исти чак и штети. Такве организме  називамо АНАЕРОБИМА и ту спадају углавном бактерије и археје али и  неке праживотиње и гљиве.  

Начини дисања се разликују код различитих група организама и зависе од  средине коју дата група организама насељава. Тако бактерије, праживотиње,  гљиве и водене биљке дишу целом површином тела. Копнене биљке узимају  кисеоник преко стома (отвора на листовима) и лентицела (отвора на  стаблима) али се служе и кисеоником раствореним у води коју упијају из  земљишта. 

Животиње које насељавају воду могу дисати целом површином тела  (сунђери, дупљари), преко сифона (шкољке), преко шкрга (рибе) или преко  плућа (китови, делфини). Копнене животиње дишу преко коже (кишне глисте  или жабе којима је то један од видова дисања), преко листоликих плућа  (виноградарски пуж), преко трахеја (цевчице код инсеката) или преко плућа  (водоземци, гмизавци, птице, сисари). 

Човеков систем органа за дисање (респираторни систем) чине: нос, уста,  ждрело, душник и плућа. У плућима кисеоник из ваздуха прелази у крв и  доспева до свих ћелија. Уз помоћ кисеоника се у ћелијама сагорева храна и  добија се енергија потребна за све животне процесе.

Исхрана 

Исхрана је животни процес током којег организми узимају хранљиве материје у циљу изградње и  обнове тела као и у циљу добијања енергије.  

Хранљиве материје класификујемо на: 

* протеине (беланчевине) – изграђују тело, омогућавају функционисање организма, * угљене хидрате (шећере) – брзи извори енергије, 

* липиде (масти) – резерве енергије,  

* витамине и минерале – изграђују тело и омогућавају функционисање организма. Сходно начину исхране жива бића класификујемо на аутотрофе, хетеротрофе и миксотрофе. 

Аутотрофи су организми који сами себи стварају храну процесом фотосинтезе. Фотосинтеза се  одвија у хлоропластима који садрже пигмент хлорофил. Током овог процеса организми упијају из земљишта воду са минералним материјама а из ваздуха узимају угљен-ди-оксид. Уз помоћ Сунчеве  енергије поменуте материје претварају се у шећере и кисеоник. У аутотрофе спадају биљке, алге и  цијанобактерије (модрозелене бактерије). 

Хетеротрофи немају могућност синтетисања (стварања) хране већ користе већ готову органску  храну (коју су створили аутотрофи). Зависно од хране коју конзумирају, хетеротрофи могу бити  хербивори (биљоједи – јелен, зец), карнивори (месоједи – тигар, хијена) и омнивори (сваштоједи – човек,  медвед, пацов, бубашваба). 

Животиње су хетеротрофи. Они поседују дигестивни систем, односно, систем органа за варење који  се разликује код различитих група животиња. Код човека овај систем започиње усном дупљом и  наставља се у ждрело, једњак, желудац, танко црево и дебело црево са аналним отвором. Осим тога,  дигестивном систему човека припадају и две жлезде: јетра и панкреас (гуштерача). 

У хетеротрофе спадају и гљиве и бактерије. Они упијају хранљиве супстанце из живих или угинулих  организама и на тај начин се прехрањују.  

Миксотрофи су организми који се могу хранити и аутотрофно и хетеротрофно. Пример за то је  Зелена еуглена (праживотиња, бичар) која се на светлости храни аутотрофно док у мраку упија храну  целом површином тела, односно, храни се хетеротрофно.  

Сва жива бића су међусобно повезана ланцима исхране у оквиру којег свако неког једе и бива  поједен или разложен. Сваки ланац исхране започиње аутотрофима који су произвођачи и на које се  настављају потрошачи (хербивори, карнивори, омнивори). Значајан члан ланца исхране су и разлагачи.  Конкретан пример ланца исхране би гласио: кукуруз – кокошка – човек – бактерије и гљиве. У оквиру  поменутог ланца исхране кукуруз је произвођач, кокошка потрошач првог реда (хербивор), човек  потрошач другог реда (омнивор) док су бактерије и гљиве разлагачи.