БИОЦЕНОЗА И ЊЕНА ОРГАНИЗАЦИЈА
БИОЦЕНОЗА (животна заједница) је скуп различитих врста монера, протиста, биљака, гљива и животиња који насељавају исти биотоп.
Организација биоценозе може бити просторна и временска. Просторна организација се односи на изглед и структуру биоценозе.
Структурна организација се односи на распоред чланова биоценозе. Најзначанија карактеристика структурне оранизаиције је спратовност.
Спратовност се дефинише као распоред врста по спратовима. У сувоземним биоценозама она је само вертикална (сетите се примера шуме) док је у воденим биоценозама вертикална и хоризонтална (сетите се примера мора). Спратовност омогућава оптимално (најефикасније) искоришћавање ресурса!
Временска организација обухвата дневно-ноћне и фенолошке промене.
Дневно-ноћне промене подразумевају појаву да су неки организми активни дању а неки ноћу. Дан и ноћ отвара цветове дању а ноћна фрајла ноћу. Даљу су активни орлови, соколови и сисари а ноћу сова, глодари, слепи мишеви.
Фенолошке промене су, заправо, промене везане за смену годишњих доба. У пролеће биоценоза „оживи“ – биљке озелене и цветају, животиње улазе у процес репродукције. Супротно томе, у јесен неки организми се селе, други прелазе у стадијум мировања и биоценоза делује сасвим другачије него у пролеће. У оквиру биоценозе свака врста заузима одређени простор и остварује у оквиру њега своје потребе, Место и улога врсте у биоценози назива се еколошка ниша.