Izaberite stranicu

БИОЦЕНОЗА И ЊЕНА ОРГАНИЗАЦИЈА 

БИОЦЕНОЗА (животна заједница) је скуп различитих врста монера,  протиста, биљака, гљива и животиња који насељавају исти биотоп. 

Организација биоценозе може бити просторна и временска. Просторна организација се односи на изглед и структуру биоценозе.  

Структурна организација се односи на распоред чланова биоценозе.  Најзначанија карактеристика структурне оранизаиције је спратовност. 

Спратовност се дефинише као распоред врста по спратовима. У  сувоземним биоценозама она је само вертикална (сетите се примера шуме)  док је у воденим биоценозама вертикална и хоризонтална (сетите се примера  мора). Спратовност омогућава оптимално (најефикасније) искоришћавање  ресурса!  

Временска организација обухвата дневно-ноћне и фенолошке промене. 

Дневно-ноћне промене подразумевају појаву да су неки организми активни  дању а неки ноћу. Дан и ноћ отвара цветове дању а ноћна фрајла ноћу. Даљу  су активни орлови, соколови и сисари а ноћу сова, глодари, слепи мишеви. 

Фенолошке промене су, заправо, промене везане за смену годишњих доба.  У пролеће биоценоза „оживи“ – биљке озелене и цветају, животиње улазе у  процес репродукције. Супротно томе, у јесен неки организми се селе, други  прелазе у стадијум мировања и биоценоза делује сасвим другачије него у  пролеће. У оквиру биоценозе свака врста заузима одређени простор и остварује у  оквиру њега своје потребе, Место и улога врсте у биоценози назива се  еколошка ниша.